MUŠKI STRAH OD VEZIVANJA

Izvor 

Oren: Dobar dan, dobro došli u novi serijal o životu. Sa nama je Rav Lajtman, Norvit i Nica. Norvit je pisihijatar, ona radi sa parovima. Nica radi kao kouč, privatno. Danas smo ovde da razgovaramo o tome kako da unapredimo naše živote. U životu osećamo razne probleme, u porodici, raznim aspektima života, u međuljudskim odnosima i pokušaćemo da vidimo kako možemo da unapredimo te odnose, da unapredimo naše živote. I danas ćemo se u našem razgovoru fokusirati na izgrađivanje odnosa među parovima. Razgovarali smo već o tome. I Norvit, da li nam možete ispričati o nekom posebnom slučaju kako bi smo mogli da ilustrujemo problem koji postoji između parova, kako bi naučili  neke nove alate u rešavanju problema. 

Norit: Živela sam sa osobom, godinama smo živeli u istoj kući, sve je bilo u redu, bilo je tu uspona i padova. Čekali smo da dođe momenat kada ćemo videti da li ćemo se vezati ili ne, odnosno venčati. Familije su to očekivale  jer smo živeli zajedno 3 godine. 

Lajtman: Pa šta su očekivali - već ste bili zajedno. 

Norit: Očekivali su da mi oformimo našu porodicu, kako bi smo podigli naš odnos na viši nivo. I da napravimo nekakvu vezu a ne da budemo samo dvoje ljudi koji žive u istom stanu. Da napravimo porodicu.

Lajtman: U čemu je razlika? 

Norvit: Delili smo sve i živeli u istom stanu.

Lajtman: Šta vam je nedostajalo? 

Norvit: Papir, venčanje...

Lajtman: Venčanje se organizuje zbog rođaka. 

Norvit: Što smo više pričali o venčanju i pripremali se za njega, primetila sam da on oseća veliki pritisak, uplašio se. I ponekad bi imao običaj da ode negde, dok konačno na kraju nije raskinuo sa mnom. Posle kratkog vremena se vratio i ponovo smo zajedno ali on ne želi da se obaveže, ne želi ni da priča o tome. On želi da mi budemo zajedno ali ne želi da se venčamo. On želi da samo nastavimo ovako kako jeste. Sigurna sam i znam da me voli. Ali to je paradoks. Ja želim da se ostvarim kao majka, želim da napredujem u životu. I njegov nedostatak volje, da se obaveže meni predstavlja poteškoću. Ono što me je zaista iznenadilo jeste da kada smo mi raskinuli, moji  bliski prijatelji, koji su takođe bili u vezi su doživeli isto. Posle nekog vremena ona je isto shvatila da  njen partner nije ozbiljan u svojim namerama. I pokušala sam da utvrdim gde leži uzrok tog problema. Zašto ljudi ne mogu da se obavežu na brak, a mogu da se obavežu da rade.

Lajtman: Sve obaveze koje ljudi imaju nisu večne. Ovde se on obavezuje na nešto od čega ne može da pobegne, oseća se da je zarobljen, kao da je u unutrašnjem zatvoru, iz koga se ne može pobeći. On kao dete, kao muškarac, doživljava sebe kao slobodnog. Oseća se kao da njegova majka stoji u pozadini i gleda, on trči ispred nje i smeška se. I on je slobodan trči po polju i onda se vrati majci, zagrli je, kaže da je gladan, ona mu pere odeću, hrani ga. I radi sve za njega, to je za njega dom. Svaki momenat on može da ide gde god hoće, ima svoj život, dođe kući i primljen je sa toplinom, ljubavlju. A ovde, oseća da ti nešto duguje, ali još uvek ima  neku slobodu, vrata koja su otvorena u pozadini (prim.prev. kada se radi o vezi  bez venčanja). Međutim, kada se ta vrata zatvore i kada iza njega stoji zid, to je vrlo teško, za prihvatiti. Ovo vam govorim iz svog unutrašnjeg osećaja, i znam i  kako se drugi muškarci osećaju. To je nešto čega se oni vrlo plaše. Kasnije to prođe. To je kao neka unutrašnja prepreka, mi mislimo, u redu, nije kraj sveta, ali ta prepreka stoji. Postoje neki muškarci koji jednostavno ne mogu da pređu preko toga. Neki mogu, neki gledaju na društvo, neki su ljubomorni. Nekad postoji pritisak društva, obaveza koju on mora da ispuni kao član zajednice. I sve to ga natera da napravi taj korak.

Ali vidimo da kada gledamo sa strane prirode, to ostaje, nije moguće prevazići. U nekim prethodnim društvima i kulturama muškarac je uvek bio slobodan, mogao je da ide bilo gde u lov i boravi tamo neko vreme. Međutim dosta zavisi i od žene i od toga koliko mu ona daje taj osećaj slobode. 

Norvit: Ali bio je tako sretan. 

Lajtman: Ali vi mu sada kažete da on mora da se obaveže. 

Norvit: On se ne boji za mene i njega, nego se boji da ima decu?

Lajtman: On se boji obaveze, boji se da izgubi svoju slobodu. Vi to ne možete razumeti, jer su žene drugačije po karakteru. Ona želi da bude zavisna o nekome, da on bude njen. Ona oseća da to nju nadopunjuje. Za muškarca je to zatvor. Mi smo vrlo različiti u tom pogledu.

Norvit: Ima i ljudi koji su u srećnom braku. 

Lajtman: Ukoliko on shvati da će iz te veze dobiti zadovoljstva, osećaje koji mogu da ga ispune, utoliko će on na to gledati kao na nešto što bi bilo vredno za njega. 

Norvit: Tri godine sam živela u iluziji da sam mu sve dala, i da je sve bilo odlično, i mislila sam da sam ja njega osetila, a ispada da je on u stvari bio prazan.

Lajtman: Izgleda da sada moraš, koliko god je to moguće, da mu daš da se oseća ispunjenim, kako bi to zamenilo osećaj obaveze i zarobljenosti, što on doživljava kao kraj života. To je vrlo težak psihološki problem za jedan deo muškaraca.

Norvit: Mislim da je to vrlo aktuelan problem, da ljudi samo žele da uživaju i da ništa ne uzimaju za ozbiljno, da nemaju nikakve obaveze. 

Lajtman: Teško je ovde identifikovati samo jednu stvar, kao uzrok problema. Mi zaista živimo na jedan vrlo zbunjujući način, govorimo o običnim muškarcima. Ili kad govorimo o običnim muškarcima, današnji prosečan muškarac je vrlo zbunjen. Po čijim standardima on živi, po svojim ili društvenim standardima. Ili sa reklama. Ali želim da vam kažem da ako gledamo prirodu, za muškarce nije prirodno da se  obavezuju. Postoji pravni sistem koji je iznad nas, i to je kao da postoji jedna velika batina, koja je nad nama i čeka da nas kazni i za najmanju stvar. Verovatno ima i veliki broj njih koji pate jer ne znaju kako da se oslobode svojih obaveza, ponekad moraju čak i da se raspitaju o svojim pravima. Ima tu i drugih pitanja, mislim da to nije problem jer ima i žena koje ne žele da se obavežu na ovakav način. To sam video u velikom broju slučajeva sa kojim sam ja bio u kontaktu. Moderni muškarci i žene, gledaju na svoj život na takav način da moraju da ulože čak i 20 godina u podizanje dece. Prvih 7 do 8 godina moraju da budu preokupirani decom, dok oni ne stasaju za školu. Naš današnji život nije zgodan za podizanje dece, jer moraju da rade, sa decom dolazi puno vannastavnih aktivnosti, moraju da ih plaćaju, voze. Ludilo. I to je 20 godina obaveze dok dete ne napusti kuću. I to je 20 najvažnijih godina u čovekovom životu. Ako uzmete to je od 25-te do 40–te i to je vaš ceo život. Investirati tolike godine u nekog ko vam neće reći ni hvala. Mi danas više ni ne osećamo tu vezanost i ljubav prema deci kao što smo to nekad. Danas to osećamo u mnogo manjoj meri jer ima mnogo drugih stvari oko nas koje nas zbunjuju. Odvlače nam pažnju. I mi vidimo da se taj fenomen pojačava. 

Norvit: Pa zar nije zadovoljstvo podizati familiju? Zar se muškarci ne osećaju da time realizujemo sebe.

Lajtman: To je mišljenje društva, tako društvo oseća. Ako društvo na mene kao ženu gleda na takav način da me vidi kao domaćicu, onda to nije ništa posebno. Ali ako kažu pa ona je u parlamentu u vladi, to nešto znači, nije obična domaćica. Društvo kaže ona je domaćica, nije sređena, menja pelene sve vreme, šta tu ima dobro. A vrlo je teško podizati decu u modernim uslovima. Pre smo ih samo slali u školu i to je bilo to. Danas imamo toliko vannastavnih aktivnosti, i društvo postavlja razno razne standarde, koje moramo ispunjavati a pored toga moramo da zarađujemo, da održavamo porodicu, muža, plaćati razne stvari. Za šta? I zašto onda ulaziti u vezu sa muškarcem. I šta će nam deca. Veza je nešto za nas, samo za naše zadovoljstvo, jer mi smo posuda za primanje zadovoljstva. Vrlo je upitno koliko je to sve dobro za mene, upravo to primanje zadovoljstva.

Norvit: Da li i za podizanje dece?

Lajtman: Da, podizanje dece ne znači nužno da će biti nešto u čemu ćemo uživati, što će nam pružiti zadovoljstvo. Ja imam puno drugih stvari kao što je društvo, prijatelji koji su kao ja i  mi se družimo sa našim muževima. I tako mi živimo. Zašto bih ja sada trebao da se obavežem na određene stvari. Mi tome svemu prilazimo sa našim egom, možda se i rastanemo, i može se desiti da svako sebi nađe drugog para. Moguće je i da ostanemo prijatelji posle raskida, i onda kada ostarimo idemo u penziju, i imam svoju ušteđevinu, odem u dom za stare. I šta ja imam umesto toga? Čak i moja deca će otići da žive u svoju kuću. Sve je organizovano na takav način da osoba kalkuliše. 

Norvit: Žene uče iz raznih izvora  kada žene treba da se ostvare kao majke, mogu da budu i samohrane majke. Kod muškaraca nije tako, oni ne moraju da se ostvare na taj način. 

Lajtman: On to može uraditi na takav način da potpisuje sporazum sa nekim, da će se obavezati da će platiti određenu svotu novca za izdržavanje deteta. I to ne zbog toga što joj bilo šta duguje, jer ni sam sebi ništa ne duguje, to je samo izgovor, nije pravi razlog. Da li ti želiš da imaš decu? Da. Hoću i ja. Onda ćemo da sklopimo sporazum. Na osnovu tog ugovora ćeš dobijati određenu sumu svakog meseca. 

Norvit: Da li će to biti dovoljna suma za mene? 

Lajtman: Nema problema, otići ćemo na sud. I onda ćemo da proverimo da li smo zdravi, da li je sve ok. Daćemo ime detetu. Ali ja tebi ništa ne dugujem.

Ja znam da je to moj sin i ja plaćam za njega. Ja ga posećujem, putujemo zajedno. Problem je duhovne prirode. Problem je što ja sebe ne osećam  kao da sam se prodao, da ja pripadam nekom, da imam nekog ko upravlja sa mnom. To je vrlo teško stanje. I u to moderna porodica želi da ga uvede, da ga obaveže. I moramo da proveravamo da li mi gradimo ispravno društvo. Da li muškarci mogu u njemu da opstanu. Zaista veliko pitanje. 

Nica: Da upravo tako, jer koliko sam ja razumela ispada da je bolje da ostanemo razdvojeni. Pitanje je da li treba da postoji povezanost u tom novom društvu koje treba da izgradimo. 

Lajtman: Govorim o budućem društvu i iznosim činjenice. Ukoliko napredujemo ovakvi kakvi smo odmah ćemo videti, ako pogledate kakva je situacija u arapskim familijama, oni su nekada imali po 15-toro dece sada imaju troje. U celom svetu je isto. Umesto da imamo 7 milijardi biće 1-2 milijarde ljudi, ali to uopšte nije bitno. Možemo jedino postaviti pitanje zašto životinje idu na produženje vrste, a ljudi ne?  

Nica: Možda zato što nije važno da se povezujemo.

Lajtman: To treba da gledate na ovakav način: da li više želite da ispunite planetu ljudima ili da ispunite vaše želje. Jer mi zapravo i ne želimo da zasnivamo familiju i ne želimo da imamo decu. 

Oren: Hajde da vidimo o čemu se tu radi. Nećemo ovde gledati na opštu populaciju nego ćemo uzeti nekog čoveka koji se boji vezivanja i voli svoju slobodu i oseća da bi bio zarobljen ako bi zasnovao porodicu. 

Lajtman: I žene isto. Žena želi da napreduje u modernom društvu. Ima razne stvari koje je privlače. 

Oren: Razumemo situaciju u kojoj se danas nalazimo. Muškarci iz svoji razloga, žene iz svojih u pogledu ostrvarivanja odnosa. Ako sagledamo stvari tako, kakv savet možemo dati da bi prenebregli te teškoće koje mi danas osećamo kako bi ljudi uprkos svemu tome mogli da osnuju brak. 

Lajtman: Tako što ćete tome dati na važnosti.

Oren: Ali pre nego što ženama date vrlo praktičan savet, zavisi od toga koliko će ona njemu dozvoliti da oseti da će on zadržati svoju slobodu, što znači da će mu objasniti da neće upasti u rupu bez dna u kojoj će samo ona dobijati zadovoljstvo. Šta ona još treba da uradi?

Lajtman: Najviše što može da uradi jeste da bude kao njegova majka. I da se odnosi prema njemu na način na koji se prema njemu odnosila njegova majka. Sve ti  je dozvoljeno, a ja ću da uživam samo u tome što ti postojiš. Sa tim počinjemo. I do kog nivoa ona može još da napreduje da bi izgradila određena ograničenja, kako bi ga ipak nekako organizovala. Kao npr. da mu kaže da ne sme da je vara. Zatim da se dogovorimo da ćeš donositi svoju platu kući. I da se dogovorimo da ćeš dolaziti kući svaki dan posle posla, osim četvrtka kada ideš na piće sa svojim prijateljima i sl. Jednom nedeljno ići ćemo u kafe, danas ljudi idu u šoping centre,  umesto da idu u šetnju. Ona u svakom slučaju mora da postavi te stvari na pravilan način. Drugim rečima, ja ću raditi sve što ti želiš. Mi idemo na mesto koje je ona izabrala ali na način na koji on želi da idemo. Npr. ako putujemo negde zajedno, ona ga uhvati za ruku, i izvede na ulicu i  kaže mu: idemo tamo, ali ti me vodi  tim putem. Za muškarce je bitno da vode. A gde će ići mora da odredi žena. To je životna mudrost. I ukoliko ne znamo da povežemo te stvari ne možemo da imamo ni parove (prim.prev. ovde Lajtman objašanja šta je par iz partnerskog odnosa).Parovi predstavljaju spoj dve suprotne sile u stvaranju, odnosno čoveka i ženu. I ovde moramo biti vrlo promućurni, sve ima svoj razlog. To što smo se mi razvili u tako pogubljenu generaciju, ova zbunjenost nas tera da se izdignemo do nivoa na kojem ćemo razumeti našu prirodu. I znaćemo kako njome upravljati. Prosto više ne možemo živeti na takav način da sve uzimamo zdravo za gotovo. Ova kriza u kojoj smo sada će nas naučiti i nateraće nas da budemo pametni. Da upoznamo našu prirodu, da je ispravimo i da se izdignemo iznad nje.  

Norvit: Ta žena koja je čekala 3 godine, čekala je svoj način i pritiskala ga, ona je pratila njegov korak, počeli su da razgovaraju o mestu na koje ona želi da stignu (prim.prev.misli se na fazu u odnosu).Međutim, veza nije uspela. Šta je krenulo po zlu?

Lajtman: To je zato što ona ne razume njegovu prirodu. Nije se prema njemu odnosila na pravilan način.

Norvit: Zar 3 godine nije dovoljno?

Latman: To nema veze. Imate milione parova, koji ne znaju kako da pređu ovu psihološku prepreku. 

Norvit: Pa kako da je pređu?

Lajtman: Za to morate naučiti da budete pametni. Da razumete njegovu i njenu prirodu. I to nije jednostavno. Treba da vidite da li je vezan za majku. Ako je vezan za majku i vi  morate da budete vezani za nju. Jer kroz nju možete ostvariti sve. I šta god mu budete rekli on će to prihvatiti. Ovde je pitanje do koje mere možete  biti povezani sa njom, a to morate da uradite ako želite da on bude vaš. Morate kupiti majku tako reći. I to je imate posla sa egom, kalkulišete, morate biti sa njima u kontaktu, pozivati ih, ići kod njih. Raditi razne stvari koje možda neće biti prijatne, ali to je tako. 

Kao drugo kupite poklone familiji, i uđite u familiju do te mere da postanete bliži njegovoj familiji nego što je on. I onda će vas on doživeti kao nekoga ko pripada njegovoj familiji, a ne da živite negde sa strane. 

Za muškarce su ove stvari veoma bitne. Kada postoje određene psihološke prepreke, onda je bitno da se povežete na takav način i možete čak pozvati njegovu sestru ili brata i možda će oni doći. Npr. dovedete njihovu decu u svoju kuću, pripremite večeru, postavlja se pitanje šta je sa vama, što se ne udajete, što nemate decu. Morate biti promućurni, na dobar način, na pozitivan način, da bi ste ostvarili ono što želite. To mora biti stvarno, ne može da se glumi. A sa druge strane vi gradite vašu familiju u okviru njegove familije. To je kao što je nekad bilo i zato to funkcioniše i vi ne morate sa njim o tome da pričate, vi prosto poštujete dom iz koga je on došao i njegove rođake. Za te tri godine dok ste bili zajedno da li ste poklonili nešto njegovoj majci?  Tako se ulazi u porodicu. 

Norvit: A šta ako on nije povezan sa porodicom ili nema porodicu?

Lajtman: Onda morate ući u njegovu grupu, u njegovo okruženje, njegov posao. Npr. oni idu na pecanje, i tamo nema mesta za žene, ali ti možeš pripremiti ne samo za njega nego za sve koji idu na pecanje korpu hrane. Ili te oni mogu povesti sa sobom da im nešto skuvaš. Moraš ostaviti utisak da on bez tebe ne može. Da ti preuzimaš na sebe tu ljubav, tu dužnost, a ne da se oseća kao da je u zatvoru i da stalno proverava da li su vrata iza njega otvorena. Upravo baš suprotno treba. U tom slučaju oseća potrebu da proveri gde si, zato što mu trebaš. Jer on ne može ništa bez tebe, baš kao što dete ne može bez majke. I tu sliku stalno treba da držite u glavi. Muškarac je dete. Ukoliko to shvatite i prihvatite onda nećete imati  nikakvih problema da ostanete zajedno ceo život. To je zaista zapanjujuće. 

Nica: Da li se zaista tako teško obevezati, posvetiti se nekome? Jer ako pogledamo žene, one se posvećuju porodici, deci i mi želimo da se i on posveti tome. Ali po ovome što vi govorite ispada da je žena ta koja treba da se u stvari posveti njemu. I onda se to dešava prirodno, bez da ulažemo poseban napor.

Lajtman: Onda nije bitno da li će biti venčanja ili ne. Tu su njegovi prijatelji, rođaci i prosto će se negde nesvesno složiti na tu temu, i prosto nema načina da te dve stvari ne budu povezane. I onda lepo kažete njegovoj majci sledeću stvar: ja sam trudna i bojim se da mu to kažem. I onda će ona sve da završi, ništa ne brinite. Ako kupiš njegove rođake kupili ste i njega, jer je nemoguće da on ostane imun na to kako njegovi rođaci reaguju na tebe. A oni će sami već izvršiti pritisak na njega.

Norvit: Šta se dešava kod parova koji nisu odgovarajući jedan drugom - kada je npr. žena uspešnija od muža?

Lajtman: U tom slučaju svakom od njih treba dati poseban savet. Imate muškarce koji vole da pored sebe imaju uspešnu ženu, on voli da se izležava, čita novine, gleda tv, npr. ne brine ni o čemu. On ima svoj fudbal, sretan je, Ne brine da li je žena u politici ili bilo čemu. Ima ljudi koji vole takav odnos, a ima ljudi koji ne. Sve zavisi od čoveka do čoveka. Zavisi od naših egoističnih kalkulacija. 

Norvit: Šta radimo sa ženama koje su dugo čekale (prim. prev. da njihov partner nešto učini), koje su dugo čekale da ih partner zaprosi, da se venčaju, tako nešto. I imate situaciju gde njihov partner ne može da učini pravi korak i onda one moraju da traže drugog partnera koji to može. Šta da radimo u tom slučaju, kako da to odradimo?

Lajtman: Možete biti u istom društvu a da ne možete da nađete muškarca koji vama odgovara.  Iako je on možda baš blizu vas. Naš problem je u tome što gledamo kroz prizmu onog što društvo određuje za nas i po tome često biramo muškarca koji ima taj i taj posao. Međutim, to nisu odgovarajući muškarci jer oni ne žele da se žene već ako i žele ženu uvek imaju neku sa strane, u rezervi. I vama ne trebaju takvi muškarci. Vama trebaju muškarci koji želi topli dom. Treba na taj problem da gledate iz druge perspektive. Naše društvo, mediji, zbunjuju žene i žene onda gledaju na te stvari na jedan neprirodan način.

Žena po prirodi zna šta je dobro za nju, ukoliko njie zbunjena. I o tome ovde upravo pričamo. Kada ona vidi muškarca, ona odmah zna da li joj on odgovara ili ne.  Ona to zna čim vidi da li joj odgovara u kući, u kuhinji, krevetu, sa decom. Ona ima prirodan instikt za to. Problem je u tome, što je taj instikt potisnut u današanje vreme i ona ne zna kako da ga probudi i koristi na koristan način. 

Norvit: Da li i muškarci imaju takav instikt?

Lajtman: Ne, muškarci nemaju jer oni po prirodi kontrolišu. Pogleda ženu vidi da li je zdrava i kaže to je dovoljno. I napravi joj decu.

Oren: Da se vratimo na žene. Ona po prirodi zna da li joj muškarac odgovara ili ne. Ali vi ste rekli da žene danas imaju razno razne preferencije i sve manje se oslanjaju na instikt. Kakve bi ste im savete mogli dati da probude svoje instikte?

Ljatman: Sve promene koje se dešavaju, dolaze iz okoline. I to je taj društveni nivo, ne znam na koji način možemo uticati na žene da im omogućimo neki drugi ugao gledanja, kako bi mogle da gledaju na svet na ispravan način, a ne kroz reklame.

Oren: Da zamislimo neku ženu koja nas sad sluša, i da pokušamo da joj odgovorimo, želimo da u njoj probudimo taj prirodni instikt koji ona poseduje, kako bi ona osetila da joj određeni muškarac odgovara.

Lajtman: Želimo da joj se obratimo kroz emocije, i da vidimo kako možemo početi da budimo te osećaje u njoj. Od našeg najranijeg detinjstva, mi počinjemo da se punimo raznim karakterima, i to radi unutar nas, u našoj podsvesti. To merenje, proveravanje između onog što vidimo i onoga što je unutar nas.  I to je teško. Teško je neutralisati sve te stvari i uticaje. Morate uneti nešto snažnije umesto njih. Ako mene pitate ja bi ih odveo u prirodu, na neko kampovanje, dao bi im neku dobru obuku. Rekao bih im da skinu svu šminku i da budu prirodne. I video bih šta joj odgovara a ne da pratimo standarde koje je nametnulo društvo. Nadam se da će se u budućnosti sve ispraviti sa time što ćemo imati društvo jednakosti. Gde će svi biti manje više jednaki, po pitanju plata i ostalih svari. I nadam se da će onda taj gen koji žene poseduju proraditi i da će one povratiti svoj prirodni instikt da može da odabere muškaraca koji joj odgovara. 

Oren: Da li imate možda još neki primer koji bi joj mogao pomoći?

Lajtman: Uzmimo npr. 20 žena, stavimo ih u jedan krug, i počnimo obuku, kurs, radionice i onda će one imati priliku da vide neke normalne stvari. Ali u kratkom vremenskom periodu možemo samo dotaći određene teme, ne možemo se dublje baviti sa njima. 

Norvit: Htela sam da se osvrnem na jedno staro istraživanje gde su uzeli nekoliko starih ovaca iz stada. Stavili su ih u neku ogradu, i ispred njih su postavili tri različite slike koje su predstavljale tri ovna iz tog stada, i oni su pratili kako su te ovce gledale na slike tih ovnova ispred njih. Svaka je izabrala nešto drugo. To je isto interesantno ako uzmemo prirodnu selekciju koja se odnosi na spoljašnje stvari kao što je lice, jer one nisu mogle da ih pomirišu mogle su da gledaju samo slike ispred njih. 

Lajtman: Za životinje nije dovoljno da samo gledaju slike, one moraju da imaju i miris, one imaju dosta drugih unutrašnjih informacija. Ponekad i mi sebe osećamo na takav način iznutra. Mi možemo da naučimo od ovaca.  

Oren: A da vidimo još neki primer.  

Norvit: Naprimer, ako uzmemo mlade ljude koji su u 20-tim: mi smo u vezi ja sam radila na sebi, ulagala u sebe, dok on nije ništa radio. Ja sam videla da meni ta veza ne odgovara, do te mere da više nismo imali ni o čemu da razgovaramo. Međutim, ja ne želim da prekinem tu vezu, to mi ne bi prijalo. Iako je to dugogodišnja veza u kojoj ima i ljubavi, nažalost moram reći da mi je dosadno. 

Lajtman: Prilagodi se. 

Oren: A ako sam dobro razumeo, ona oseća da joj taj muškarac baš i ne odgovara ali se boji da raskine.

Norvit: Da, tako je.

Oren: O čemu se tu radi, ona oseća da ona napreduje i da joj više ne odgovara, da je njen muškarac na istom mestu i da se ne pomera.

Norvit: O da, ona nastavlja da se razvija, razlika između njih se produbljuje.

Lajtman: Ta razlika će nastaviti da se produbljuje i u tome je problem. Ukoliko deca budu imala dobar odnos sa ocem, možda će ga ona u tom smislu ceniti. Deca će se tako dobro provoditi sa ocem, da će ga zaista ceniti i voleti i prihvatiti bilo šta od njega. Da li on ima sklonosti ka tome, da li je on takav, jer će od toga zavisiti da li oni mogu ostati zajedno.  Ako ni tada to ne bude moguće, zbog toga što je on lenj ili se ne bavi decom onda ona neće moći da ga ceni,jer je po nekim našim vredostima inteligencija nešto što se visoko vrednuje. Čak i kada je on ispunjava na raznim drugim poljima to ne može nadomestiti jaz u obrazovanju odnosno inteligenciji. Ukoliko je stvarno dobar sa decom, ukoliko bi ona mogla da ga smatra neophodnim i voleće ga zbog toga i ona će ga u tom slučaju prihvatiti. Može ga prihvatiti, u slučaju kada se on ne bavi karijerom i ne napreduje samo pod uslovom  da je on svim srcem u tome da se igra sa decom i brine o njima. I to bi onda moglo da bude rešenje (prim. prev. da ostanu zajedno). Ali ako se ona ne oseća tako onda se ona mora razvesti od njega. 

Norvit: Tu imamo dve stvari koje su komplikovane: sa jedne strane vidimo da on nema nameru da se razvija, on je donekle lenj i sa druge strane-kako mu ja mogu pomoći da bude dobar otac? 

Lajtman: Kako da znamo da li je on dobar otac? Pa ima raznih znakova koji ukazuju na to. I to je njemu jedina šansa da ostane u toj vezi. Jer će taj nedostatak koji ona oseća stalno nastaviti da raste. Ona će ga se stideti, počeće da se udaljava od njega i osećaće čak to nezadovoljstvo prema njemu. I tu ni činjenicada je on dobar sa decom ne može pomoći. Ali sa druge strane ako imamo muškarca koji voli da se razvija, da bude uspešan može da se desi da mu uopšte i ne trebaju deca, da ih ne želi. 

Nica: Ono što je Norvit opisala jeste fenomen koji možemo videti i kod žena i kod muškaraca, ali se mnogi boje da prekinu iako vide da ta veza ne vodi nigde. Odakle dolazi taj strah? I kako možete pomoći ženama da izađu iz ovakvih nezdravih veza.

Lajtman: Ovo nije jednostavno ni za muškarce. Moguće je i da ima još neku vezu sa strane jer je to u njegovoj prirodi. Ali žene su predanije, one se naviknu na stvari, naviknu se da pripadaju negde i one uživaju u tome. Tako da svako uživa na različite načine, muškarci od toga da imaju nekoliko žena, kao na životinjskom nivou, a žena na  taj način da ima svog čoveka. Danas je teško raskinuti veze jer se osećamo obavezni, i postavlja se pitanje zašto raskidati. Na neki način stavljamo na vagu korist od toga šta imamo da ostanemo u vezi,a šta gubimo ako izađemo iz veze. I to se svi pitaju. Sve to naravno pod uslovom da im nije važno da ostvare porodicu. Nema posebnog saveta za to kako raskinuti. Posebno za žene. To je problem. To možete uraditi jedino uz pomoć okoline. Ona mora izvršiti određeni pritisak, mora izići pred svoje prijatelje sa tim problemom i onda će videti šta će. 

Norvit: I onda će biti zalepljena za tu potrebu. 

Lajtman: Moguće. Knjige, filmovi, kroz koje će ona tražiti to i pokušaće da razvije svoj prirodni instikt, zbog koga neće ostvariti majčinstvo. Nemamo šansu da idemo protiv onoga što je unutar nas. Osim spoljašnje sile koja utiče na nas i stvara novi balans. I to mogu biti knjige, serije, junaci, psiholozi nije bitno. 

Norvit: I posle svih ovih stvari mi ćemo doći do stadijuma da ćemo mi biti ispravljeni odnosno nećemo ponavljati odnosno upadati ponovo u loše veze. Nego će izbor onda biti ispravan, sa tačke prirode čoveka. 

Lajtman: Mislim da je za žene vrlo loše da imaju više partnerskih veza u životu. I to posebno za žene. Jer kada govorimo o uticajima, žena, čak i kada nije venčana za muškarca, dobija od njega njegov DNK-a. I onda kada se venčaju ili ne venčaju i imaju dete sa nekim drugim muškarcem, to neće biti dete od tog drugog muškarca, nego onog prvog sa kojim je bila. Tako stoje stvari. Priroda to ne podnosi. 

Nica: Da li taj genetski materijal ostaje da živi u njoj, na neki način?

Lajtman: Da, naravno. Postoje takvi fenomeni i u prirodi kao što je bio slučaj kada se zebra parila prvo sa konjem a zatim sa muškom zebrom i onda oždrebila ždrebe konja sa zebrinim prugama. I kod žena imamo fenomen da kada je sa prvim muškarcem ona prima njegovu unutrašnjost i to se prenosi i na decu koju ona ima i sa drugim muškarcima. To je jasno, danas to potvrđuju i istraživanja dok se to u prethodnim generacijama znalo i poštovao (prim. prev. misli se na to da su na ceni bile device).

Oren: Hajde da to pojasnimo.

Lajtman: Nije prirodno za ženu da prođe kroz nekoliko ruku. To stvara konfuziju kroz koju mi isto prolazimo. 

Oren: Ako u suštini govorimo o mladoj devojci koja nije udata i živi nekoliko godina sa muškarcem i čini se da neće ništa biti od veze a žena se boji da prekine vezu, kako da joj pomogne. Kako bi imala zdraviji pristup da ne ostaje u vezi koja nema budućnost. Ako se npr. radi o mojoj ćerki, i ja vidim da je ona u takvoj vezi, još se nije udala, ali vidim da pravi grešku.

Lajtman: Treba joj organizovati posebnu okolinu koja će joj reći kako da izađe iz te veze, koja će da je prodrma i instalira u nju prave vrednosti. Prave vrednosti su to da se mora udati i imati decu. 

Oren: Da li da zanemari lični razvoj onda?

Lajtman: Ne umesto toga.

Oren: Znači ona ima čoveka. Ja sam njen otac. Imamo ženu koja voli da se razvija i čoveka koji ne želi da se razvija i oni su zajedno nekoliko godina, ona se razvija a on ostaje na istom mestu, ne želi da uči i da se razvija. I ako uzmemo da je ona moja ćerka ja vidim da oni ne odgovaraju jedno drugom.

Lajtman: Pa je li on dobar čovek?

Oren: Moguće.

Lajtman: Pa je li radi sve po kući?

Oren: Vi ste rekli da ukoliko će biti dobar otac, vredi da ostanu zajedno. Hajde da uzmemo drugi slučaj. Da vidimo situaciju kada vidimo da on ne bi bio dobar otac, i ne bi imao dobar odnos sa decom. Ali pošto se žena boji da raskine i teško joj je da izađe iz takve veze. Kakav ja savet mogu da dam svojoj ćerki u tom slučaju. 

Lajtman: Ako je jasno da ona mora da raskine sa njim, onda to mora da uradi. Morate da obezbedite određene uticaje sa strane koji će joj pomoći da vidi da njoj zapravo nije stalo do njega.

Norvit: Šta to znači da treba da dovedete uticaje sa strane?

Lajtman: To znači da kažete toj  ženi: je li ti vidiš sa kim ti živiš? Šta je to, je li vi odgovarate jedno drugom, on radi kao da je vodoinstalater u tvojoj kući. 

Nica: Meni je jedna žena rekla da, pre nego što se udala, mnogi su joj govorili čak i njegov brat da on nije dobar. I ona nije slušala te savete i onda kad su došli problemi onda je zapravo sve shvatila.

Lajtman: Govorimo o uticaju okoline.

Norvit: Ali pitanje šta raditi u slučaju kada veza ne ide u dobrom smeru ali ipak planiram da se udam za njega.

Lajtman: Ako insistiraju da se venčaju ništa ne možete uraditi. Da li vi želite da neko dođe i na silu zabrani?

Norvit: Ali roditelji to mogu da urade i tada imamo uticaj okoline. Oni mogu da izvrše uticaj a problemi dolaze kasnije.

Lajtman: Mislim da nije ništa moguće uraditi, teško da će ona odjednom da upozna nekog novog muškarca koji će probuditi ljubav u njoj. 

Oren: O kome pričate? Ako organizujemo ljude koji će razgovarati sa njom, i reči joj vidi on nije za tebe, a ona još uvek hoće da ostane u vezi, kome onda da damo savete. Hoćete da mi njoj nešto kažemo?

Norvit: Hoću da se ona opameti. 

Oren: A mi smo doveli ljude koji treba da joj govore da on nije za nju. 

Norvit: Ja sam pitala da li postoj način da se osoba dozove pameti jer kada je osoba blokirana ona ne može ni da vidi  sledeću fazu te veze. 

Oren: Da li imate savet?

Lajtman: Ne, pustite je da se to desi. Ono što ja govorim jeste da postoji uticaj okoline, da je okolina važna i ako okolina tako kaže onda će tako i biti.

Oren: To znači da odemo na venčanje i pomirimo se.

Norvit: Da li govorite da nismo doveli dovoljno jaku okolinu?

Oren: Mislim da su oni došli i rekli samo: ko ti je ovaj glupan? (prim.prev. smeje se)

Lajtman: Osim tog uticaja okoline koji ste doveli i koji nije uspeo ona će se morati venčati.Posle venčanja idite i proverite, vidite da li to funkcioniše ili ne. Ako ne funkcioniše onda primenite pritisak. I pre i posle dece mi uvek moramo brinuti o okolini. Jer osoba je rezultat svoje okoline. 

Oren: Moramo završiti ovaj serijal sa nečim pozitivnim. Ako gledamo sa strane čovekovog prirodnog isntikta, kako naći pravog supruga?

Lajtman: Organizujte psihologe. Nek počnu da pune internet ispravnim materijalom, i onda nećemo biti zbunjeni. I onda ćemo se venčavati pravilno. (svi se smeju)

Oren: Konačno sa ovom optimističkom porukom završavamo.