Ljubav je glavna odlika svemira i rekao bih da je to jedini pozitivan kvalitet koji pokreće, vodi i povezuje sve delove u njemu. Ona ujedinjuje elemente svih struktura: nepokretne, vegetativne, životinjske i na kraju čovekov unutrašnji svet. Mi ovaj ujedinjujuću kvalitet zovemo “ljubav” ili potpuno međusobno davanje. Cela priroda podleže zakonu opšte ljubavi. Jedini izuzetak je ljudski nivo i na njemu, tu gde se mi nalazimo, date su nam odrešene ruke da radimo šta god želimo, međutim mi se protivimo ovom zakonu.
Ako pitamo biologe da objasne zakon po kojem funkcioniše bilo koji organizam, dakle kako on postoji i kako se razvija, reći će da je sve zasnovano na potpunoj interakciji svih njegovih delova. U skladu sa pomenutim zakonom svaka ćelija brine o zdravlju celog organizma i njegovim važnim funkcijama, održavajući tako njegovu vitalnost. Drugim rečima, ćelija automatski daje telu sve što mu je potrebno. Ona čak sluša i naredbu da pristupi samouništenju kada je ispunila svoju funkciju i istrošila svoje resurse. Njen program se isključuje i ona sama sebe uništava. Upravljanje nekim sistemom, organizmom ili organom sprovodi se pomoću opšteg zakona o postojanju.
