петак, 19. децембар 2014.

UZDIZANJE IZNAD NESAVRŠENOSTI NAŠEG PARTNERA




Izvor:  

Oren: Dobro veče svima, hvala što ste se pridružili slušanju serijala Novi žvot. Sedimo u studiju i pričamo o novom životu, novom životu kojeg treba da dostignemo. Pričaćemo o intimnim odnosima, odnosima sa našim partnerima, i iz emisije u emisiju učimo od Rava Lajtmana kako da izgradimo odnose na potpuno novi način. Takođe, kako da volimo sebe na drugi način, druge ljude oko sebe, da postignem nova dostignuća u novom životu. 

Nica: Počećemo sa pitanjem da svaki zločin treba da bude pokriven ljubavlju. Pričali smo da je moj ego ogledalo, da se reflektuje u drugom. Kada smo pričali sa prijateljima, mnoga pitanja su se pojavila. Prvo pitanje je u nameri da se uzdignemo iznad naše ljutnje i uznemirenosti. To zahteva veliku kontrolu mojih impulsa i ja imam osećaj da moji impulsi kontrolišu mene, a ne ja njih. Pitanje je kako ih mogu kontrolisati.

Lajtman:  I ovo je navika. Moguće je da ovo uradimo ako vidimo neke primere izvan nas i ako moj partner šalje ovu vibraciju meni. I ovo je kako mi neprestano živimo. Ovo treba da je stalni način komuniciranja među nama. Da ja neprestano držim sebe iznad mog ega. Kroz ove vežbe, ja želim da postignem stanje, stav prema drugima, prema mom partneru koji mi je najbliži, način na koji se vezujem sa drugima. To stanje treba da bude: voli drugog kao sebe samog. Kroz ovo ćemo dostići raj. Znači, vidimo da se ovo zahteva od nas, priroda i sav haos koji doživljavamo danas, da sve zavisi i podršku možemo dobiti kroz generalno okruženje i malo okruženje oko mene. Tako, ako komuniciramo međusobno na ovaj način, ne samo da glumimo to, igramo se. To je to. 

Kada sam ljut, kada izbacim sve što je unutra mene, to ne pomaže. Bolje je kada razumemo šta je unutar nas i zajedno sa tim, a iznad toga, kao malo parče drveta koje plovi na vodi, gore - dole, sa talasima, napred - nazad, vidimo da ovaj komad drveta ostaje na površini. Ovo je kako ja treba da osećam samog sebe. 


Tako ja osećam moje unutrašnje impulse, ljutnju, ponos, ljubomoru, poštovanje, sve što osećam da tražim, ja mrzim osobu koja stoji ispred mene. To nije važno, nego zajedno sa svim tim ja sam konstantno iznad toga, izdignem sebe iznad tog, trudim se da se održim iznad. Na ovaj način ja postajem psiholog samom sebi, i kada sebe držim iznad na ovaj način, prema samom sebi i prema drugima, ja pravim dodatni napor. To je da hoću i da želim da osetim želje druge osobe, da tu osobu ispunim, da je podržim. 

Ako radim sa mojim egom i ne izbrišem ga, što on bude veći, ja imam više posla da uradim, može biti da će i rezultat biti bolji. Jer mi vidimo da se mi razvijamo kroz naš ego, i sad rastemo kroz naš ego, ali ga sada koristimo na način da izlazim iz sebe, izlazim prema drugim ljudima. Ja počinjem da stičem izlaz prema drugima, prema tim posudama, željama, ovozemaljskim željama koje postoje izvan mene, u drugim osobama, i kroz to ja mogu spoznati i posmatrati kvalitete drugih, njihove želje, misli, šta je u njima, šta ovi mali egoisti ne spoznaju, ali mi ovim izlaskom iz sebe, nadilaženjem sebe, u ovm dobrom odnosu prema njima, počinjemo da spoznajemo i saznajemo sve što je u meni i drugima, čitavu njihovu unutrašnjost. Tako mi dostižemo kreaciju, izdanje osobe da ona postaje divna kao što je ljudski rod. Ovo je moguće, moguće je da ovo bude cilj ovog uslova: volim drugog kao samog sebe. Jer radeći ovo, ti nastavljaš, stičeš, postižeš ceo svet. 

Prema tome, još jednom: ovde imamo posao na dva izvora. Moj izvor, koji ja nadilazim, moj ego i drugi izvor, izvor drugog, npr. moje žene. Ja uzimam njene želje i sve što ona očekuje od mene i počinjem da ih ispunjavam. Ako ovo uradimo kako treba, mi ne opterećujemo sebe, ne postajemo naivčine, mi u stvari dolazimo na viši nivo, ne na nivou našeg ega, nego kao dve osobe koje su integrisane. Ja nadiđem sebe i integrišem se sa njom i ja dobijem od nje sve želje i kvalitete koji su u njoj. I ona uradi isto sa mnom. Iz toga proiziđe da smo obadvoje integrisani jedan sa drugim i na ovaj način mi počinjemo da vežbamo i na ovaj način počinjemo da koristimo stanje u kome čak ne moramo ni da pričamo. Mi se razumemo, jer svako od nas ima imidž onog drugog u sebi, počinjemo da razumemo jedni druge bez izgovaranja reči, počinjemo da osećamo jedni druge u našoj unutrašnjosti i mi stvarno postajemo jedno. 

Nica: Ono što ste opisali, izgleda kao proces koji treba da gradimo postepeno, korak po korak, ali gde da počnem. 

Lajtman: Na kursu. 

Nica: Na kursu ćemo dobiti ove korake?

Lajtman: Prvo da objasnimo našu prirodu, naše odnose, kako smo povezani, o slobodnom izboru, kako ego raste, o tom sistemu u kojem jedan čovek pomaže drugom, kako rastemo kroz okruženje, kako da se sagnem prema drugima, kako da budem jednaki, kako iznad njih, kako da ih poštujem i cenim u nameri da dobijem važnost cilja i postanem integrisan sa svakim. Za sve ove stvari ii sve druge koje ćemo učiti, najvažnija stvar su radionice, kada u četiri oka ili deset očiju, nije važno koliko, kada kroz razgovor, kroz diskusiju, pokušamo da osetimo ovaj proces.

Kako to možemo izgraditi? I ove radionice se grade kroz specijalni proces. Učitelj nam, postepeno, daje pitanja ili zadatke za diskusiju koji nas otvore u našim mislima, željama, impulsima i ja onda treba da ih savladam i vidim kako ih osećam u sebi, kako ih osećam u drugima, kako ih drugi vide u meni. Mi se uzdignemo iznad svih ovih stvari. Mi treba da naučimo ove fenomene sami, posebno kako da se uzdignem iznad sebe. I ja to pokušavam više puta. Znate kako mačka skače, stoji na nečemu i pokušava da skoči na sto. Pokušava malo, pa još malo, pa opet još malo i onda skoči. Tako i mi treba da radimo ove vežbe i onda skočimo kako treba. 

Nica: Znači, u ovim radionicama će biti teoretski deo i... 

Lajtman: Da, posebno su važne diskusije među nama kroz koje se bolje upoznajemo. Ono što je najvažnije, mi pričamo i govorimo slobodno o nama, našem unutrašnjem stanju, o našim sumnjama, problemima, stvarima koje nisu prijatne, možda o njima ne bih trebala pričati ili bi. Ali, kako ću se ja uzdići iznad njih, da li ću i dalje biti čovek, čovek koji prevaziđe, neko ko neće da ostane u ovim željama i impulsma. Heroj je neko ko prevaziđe ove želje, ovde treba da vidimo slabosti osobe, a takođe i njene sposobnosti da ovo prevaziđe. Vidimo ljude na ulici koji viču i ljuti su, vidim i decu koja pokazuju kako su egoistična, ovde treba da pokažemo da smo heroji koji mogu ovo da prevaziđu. I treba da mnogo pričamo o ovom i moramo biti vrlo otvoreni i direktni. 

Ovo je gde počinjemo da osećamo jedni druge i da se ne žalimo. Ti ne pričaš sa mnom, često se žene žale, nedostaje im priča, a muškaracu nije potrebno da priča sa njom, jer, u ovim radionicama, mi ćemo dostići stanje da osećamo jedni druge iznutra. Mi imamo mnogo unutrašnje komunikacije. Npr. ja živim sa mojom ženom 45 godina. Koliko mi uopšte imamo potrebu da pričamo između sebe, jedva malo. Mi to radimo iz ceremonijalnih razloga, a u stvari, ako smo jednu, dve godine zajedno, pričaćemo mnogo. Ako smo dugo u vezi, mi se tako dobro poznajemo da imamo unutrašnji dijalog.

Isto je ovde. To veoma povezuje ljude. I ako pričamo o svetskim problemima, podignemo se malo iznad problema porodice, do problema društva, sveta. Videćemo da svi probelmi dolaze zbog loših odnosa između ljudi, ekonomski problemi, finansijski, negde ljudi gladuju, drugde imaju problem sa težinom, svugde je nejednakost i disbalans. Sve je to zbog nedostatka ispravnog odnosa i komunikacije među ljudima. I nama je jasno da ako krenemo od porodice uspećemo i šire.

Nica:  Znači, ispravna staza je početak u našim odnosoma. Ono što sam ja osetila tokom našeg poslednjeg sastanka, kada ste počeli da pričate o društvu, počela sam da mislim da je to možda daleko od mene. Ja se sada brinem u vezi mog odnosa, porodice, doma, za mene je teško da mislim o drugim ljudima.

Lajtman: U pravu ste. Ali ako uzmemo u obzir da je samo pola populacije oženjeno, onda nećemo kroz partnerstvo dostići do sveta. Mislim na polovinu ljudi koji su u godinama u kojima se ostvaruje partnerstvo, to jeste mali broj ljudi, 

Oren: Ako pričamo o dva različita izvora, mom unutrašnjem izvoru i izvoru koji dolazi od drugih…

Lajtman: Šta vi mislite pod tim, moj izvor? Moj izvor je moj ego, moja želja, izvor mog partnera je njegova želja, pod želje mislim sve vrste nagona, kvaliteta, impulsa, njen unutrašnji svet. I onda i ja imam moj unutrašnji svet iznad koga treba da se uzdignem. I njen unutrašnji svet koji treba da kupim. Znač, i ja ću imati dva unutar sebe. 

Oren: Ok. Znači, unutrašnji svet. Sada je malo jasnije. Možda ste već odgovrili na moje pitanje. Znači, imamo moj unutrašnji svet i svet mog partnera. Znači, ako pokušamo da osetimo jedno drugo, vi ste takođe pričali o osećanju onog drugog, onda ćemo na kraju mi postati integrisani jedan sa drugim. I ja kupujem njen celi unutrašnji svet. Ja sad pitam sebe, zašto je meni to potrebno, zašto meni trebaju sve njene misli, želje, kroz ovo ja počinjem da se razvijam, počinjem da osećam njene želje, kvalitet, zašto je to meni potrebno. 

Lajtman: Da je voliš. Da kada osećaš moje želje, ja osećam da me voliš. 

Oren: Uporište. Dakle, ja imam moj unutrašnji svet i njen unutrašnji svet. 

Lajtman: Znači, ti treba da osetiš njen ego iznad svog ega, da ispuniš ono što ona želi.

Oren: Šta ja dobijam iz ovog? Šta ja kupujem?

Lajtman: Time, ti se izdižeš iznad svoje prirode, oslobađaš se svoje egoistične želje. I ti počinješ da radiš za korist, dobro drugih. Ti nadmašiš samog sebe, postaješ bliži dobrobiti drugih. Ovde ćeš osetiti problem. U početku će to raditi, kratko vreme i kasnije ćeš početi da osećaš da čak i kad bi hteo, nećeš moći. Potpuno je nerealno, šta da radim? 

Pusti, vrati se regularnoml životu i pokušaj da rešiš ovaj problem. Prvo, da li je korisno za mene da nastavim ovim putem ili ne. Ako čekam i proveravam šta se dešava, videću da moj život postaje sve gori i gori, i tera me da nastavim ovim putem, da nadiđemo sebe i povežemo se sa drugima. Ovo vidimo u današnjoj krizi u celom svetu i mi nećemo da se povežemo, konektujemo i da nadiđemo naš ego. Mirimo se sa protekcionizmom, što znači da svako misli samo na sebe, pa prema tome, mi smo dužni da napravimo život. Potom vidimo da život postaje gori, sve dok nemamo drugog izbora, čak i kad vidimo udarce između nas, ratove, dostićemo nivo na kome više nemamo izbor. Priroda nas vuče u stanje gde ćemo, ili uništiti sebe, sebe u porodici, države međusobno, ili treba da se izdignemo iznad našeg ega. 

Gde ćemo dobiti snagu za ovo? Ovo je naša priroda, šta da radimo! Imamo jedan primer koji je vidljiv u našem svetu: ja hoću da smršam, idem na neko mesto za mršavljenje kod neke osobe. Šta oni rade? Oni pričaju. Glavna stvar je da oni imaju pritisak društva, cela okolina voli one koji su mršavi, svi pričaju koliko kilograma su izgubili i tako ja dobijam pritisak od društva. Mišljenje društva utiče na nas, mi smo ljudi, tako smo napravljeni, slabi smo kada dođemo pod uticaj društva, okoline. Spreman sam se ubiti, učiniti sve da bi me moja sredina poštovala, cenila, videla me lepog. To je iznad mog života. Kažem vam, možete to zapisati, ako hoćete da se neko ubije, možemo napraviti takvo okruženje i on će to učiniti. Postoje sajtovi koji podučavaju osobu kako da umre, da je dovede u stanje da kaže: Da, hoću da umrem. Mišljenje moje sredine je jače od mog ega. I ja ne mogu ništa da uradim u vezi sa tim. Ja hoću da umrem ili da dobijem takve vrednosti koje će me dovesti da mogu da skočim sa kule. To je to. Ovde nema limita, ja mogu organizovati oko bilo koga takvo okruženje koje će im isprati mozak i učiniće šta god ta okolina hoće.

Oren: Kako mi ovo pomaže u mojim ličnim odnosima? 

Lajtman: Potrebno ti je okruženje. Ako nemaš ovu moć, potrebno ti je samo okruženje. Potrebno ti je okruženje koje će uticati na tebe, na način da osećaš da nadilaziš ego, puštaš ga u odnosu na druge. I to je nešto, to je super, cene te, respektuju te, ti si osoba. Ukratko, da bi dao poštovanje, ispunjenje, ti se osećaš da si iznad drugih, zato jer ti ne daju. To je egoistično ispunjenje da si iznad drugih. A kažemo ti da treba da pustiš svoj ego. Ovo je, pomozite mi ostali, ko? To je ego, on tako radi. Ja sam egoista i nemam ništa drugo nego ego. Mi smo svi egoisti, zar ne? Da, 100 posto. 

Oren: Ako kažem da sam ja uspeo u svemu ovom, šta ja dobijam, šta je moj dobitak?

Lajtman: Ne pričamo o tome šta ja osećam sada. Ono što mi pričamo je da sam ja pokušao da nadiđem ego i da dostignemo dobar partnerski odnos, ali mi nismo uspeli, barem do sada. I hajde da kažemo da u društvu napravimo grupu tkz. posmatrača porodice. I onda ćemo mi dobiti od njih, od te vrste okruženja, podršku, poštovanje, snagu. 

Pitanje: Razumeo sam, okruženje me podržava. Mi postajemo dva davatelja, svako osoba je davatelj drugoj. Ali kako se ovo desi? Tako što mi dobijamo neku vrstu ispiranja mozga?

Oren: Ali ovi posmatrači porodice, počinju sa nama. Mislim da oni ne razumeju.

Lajtman: Da, ali sada mi utičemo jedni na druge i zato se mi ponašamo na ovaj način, tako da će mišljenje društva uticati na svakog. Mi samo treba na pravi način da organizujemo okolinu. Bez sumnje, uspećemo. Ovo je naš alat, ako organizujemo ovakvu okolinu, uspećemo. Ako ne organizujemo, nećemo uspeti.

Oren: Mi smo, u stvari,  vođeni u ovoj grupi. Ako kažemo, ovde ćemo dovesti pet parova i vi rukovodite tom grupom, mi vam dajemo povernje, vi ste prvi, mi idemo za vama. Još jedno pitanje, u stvari, dali ste nam domaći zadatak poslednji put. Mogu raći da ja lično, ja i Nic, ja u svojoj porodici, da smo pričali o ovim idejama o kojima ste nam juče pričali i mnogo pitanja je isplivalo. Jedno često pitanje je u vezi sa pristupom da su drugi naše ogledalo, rekli ste da uvek gledamo u druge kao u naše ogledalo. Ovaj pristup gledanja drugih kao našeg ogledala, šta se dešava sa drugim kao ogledalom mojih mana? 

Lajtman: Nije da ja moram da gledam u lice svog partnera, nego da ja mislim da ono što vidim u njemu nije ispravno ili perfektno prema meni. Tako da se sve naše mane ogledaju u njemu na ovaj način. Ne fizički.

Oren: Da, da. Ono što ja vidim je da njegovo ponašanje pokazuje moje sopstvene mane  tako da mi moj prijatelj kaže da se ja neprestano vraćam nazad u sebe. Kao da sam par, ali ovo ogledalo me stalno vraća meni, izoluje me.

Lajtman: Ne, ne izoluje te. Jer ti nadilaziš.

Nica: Ali,  pošto je to moj lični unutrašnji rad koji radim sa samim sobom, to znači da nema interakcije sa drugom osobom, nema povezanosti. 

Lajtman: Da, to je kao suprotna strana od povezanosti, ali ima i druga polovina. Šta je druga polovina? Da počnemo od nule. Ja gledam u nju i vidim u njoj sve vrste nedostataka i počinjem da shvatam da su to moji sopstveni nedostaci i to jesu moji sopstveni nedostaci. Onda se ja vratim sebi i kažem: ovo je u meni i da sam ja savršen, ne bih video te nedostatke u njoj, što u stvari znači: kad bih je voleo ne bih video ni jedan nedostatak u njoj, ni jednu manu. Kako je to moguće? Kao majka sa detetom, vrlo jednostavno, njena urođena ljubav prema detetu čini da ne vidi ni jednu detetovu manu. Čak i ako je vidi, voli je. 

Nica: To je kao na početku veze, ne vidite mane vašeg partnera, vidiš samo dobre stvari o toj osobi. Šta se u međuvremenu desi da se stvari obrnu?

Lajtman: Mi ovde pričamo o partnerskoj vezi, ne pričamo o prvom mesecu zabavljanja. Prvo vidim da te mane u meni, naše mane su pokazatelji nedostatka ljubavi prema mom partneru. To je prvo. Znači, ja moram u sebi da zaobiđem ove mane u njemu, kao što majka radi prema detetu, to se naziva da ja nadiđem moj ego, da se podignem iznad mog ega. Znači, ja, prema mom partneru, merim unutar sebe gde sam, i koliko još moram da rastem da bih se uzdigla iznad moje sopstvene prirode. Znači ja ovde imam partnera koji mi pomaže da se uzdignem iznad svoje prirode. Kakvo bogastvo ja imam, kakvu alatku u mojoj sopstvenoj kući. Znači ja se uzdižem iznad mog ega, to je veština koju imam, ne alatka. Znači uzdižem se iznad sebe, vidim drugu osobu kao ogledalo. 

Znači, nastavljamo, kada ja nadiđem sebe, ne radim sa svojim sopstvenim željama i kvalitetima. Šta radim sada? Sada iz ovog neutralnog stanja, ja pokušavam da osetim, proverim, razumem želje, kvalitete, ciljeve drugog. Treba da shvatim da je ovo najvažnije za mene, da ja živim da bih mogao da ispunim njih. Ja pokušam da uradim ovo i možda dostignem to zajedničko stanje i to bi bio dobar život, ali ja ne mogu držati sebe gore ovako. To je teško, to je veliki napor, mogu to da uradim par minuta i posle kažem: Ostavi me na miru, želim da se odmorim! To je nemoguće, to je veliki napor. Ako egoistično mislimo o sebi, priroda nam daje gorivo sve vreme, imamo unutrašnju mašinu koja radi od ujutro do uveče, čak i dok spavamo. Ovde, ja trebam ogromnu snagu, užasan napor i ja nisam sposoban da ovo uradim. 

I šta da radimo? Onda mi dostignemo stanje, treća odluka. Prva je bila: ja nadiđem svoj ego. Druga, ja zadobijem ego drugih umesto mog sopstvenog, ja vidim da to sam nisam sposoban da održim, da nastavim, I potrbno mi je okruženje. 

Šta je to okruženje? Treba da mi daje snagu, značaj, možda je to ista stvar. Ono će mi dati takav značaj u radu iznad mog ega za druge, veliku snagu mi okruženje može dati i ja se osećam slobodno čak i više nego kad sam se brinuo samo za sebe. Vodeći računa o drugima, osećam da ne moram brinuti ni o čemu, kakav je to odmor! Prvo, ne moram da brinem ni o jednom problemu, jer sam nadišao svoju prirodu, osećam sebe u svetu koji je potpuno dobar. Ja brinem za druge, slobodan sam i letim kao ptica. Tako se ja osećam, ako dobijem od drugih gorivo, važnost, taj impuls. Zato, celi problem je za nas u ovome od početka. Ne morate da čekate treći stadijum, da počnemo da pravimo takvo okruženje u kome ćemo moći da dobijemo ispunjenje za ovaj rad iznad ega. To mi moramo organizovati. Kako to radimo? 

Oren: Mi smo parovi, 5 parova. 

Lajtman: Tako, vi sa ovim vežbama i diskusijama, dijalozima. Odakle ovi koji paze na težinu, odakle dolaze? Ljudi žele da smršaju, žele to jako. 20 osoba utiče jedni na druge i tako osoba oseća da ima snagu, važnost i pritisak.

Oren: Nadam se da ćete nas voditi u ovom procesu. Mi takođe ne znamo kako to da uradimo, ali želimo da se nešto dobro desi. 

Nica: Da li postoji razlika između grupe ljudi koji imaju za cilj da smršaju i naše grupe? Šta je cilj naše grupe, da izgradi dobre odnose?  Moja svrha je da izgradim dobar odnos.

Lajtman: Tako je. Znači, svi mi, svi ovi parovi, gledaćemo u tvoj odnos i dati tvom odnosu snagu da držiš sebe iznad svog ega, da imaš uzajamnu ljubav, i neprestano će ti davati važnost, snagu, i snabdevati te sa svim sredstvima da budeš iznad ega. 

Nica: Kako ja znam ovo?

Lajtman: Gledaj, mnogo parova te snabdeva 5, 6, 60, nije važno, naravno, što više, to bolje, više će ti snage dati, bolja je povezanost. 

Nica: Ja osećam da treba da napravim veliki napor da bih postigla nešto za šta još ne znam ni da li je ispravan način, trebala bi mi tehnika, metoda da imam dobar odnos. I ovde vi kažete uzdigni se iznad svog ega i imaćeš odličan odnos. 

Lajtman: Vi to još ne znate. Još niste dostigli takvu svesnost da je, u stvari, vaša priroda prepreka između vas i dobrog života. Tako ja još uvek ne razumem šta je ego. To je tvoja priroda. Pitaj svog supruga, on će ti odmah reći, kao što i ti možeš reći njemu ko je on. To je to, to je tvoj ego. Ono što svaka osoba misli loše o drugoj, ono u čemu drugi treba da se poboljšaju, to je tvoj ego, ono što misliš o njemu to je tvoj ego. Ti vidiš negativne stvari u njemu i tvoj ego je ogledalao. Je li tako? 

Nica: Znači, sve što vidim na drugoj strani, identifikujem kao moje. Čak i ako vidim stvari za koje mislim da nisu moje, one su ipak moje. 

Lajtman: Naravno da ti misliš da nisu tvoje, ti znaš da je to nešto što imaš od svoje majke, i ovo je od tvog dede, i od ovog i od onog. Ti imaš celu istoriju koju si dobila od drugih. 

Nica: Ovo je nešto što još uvek treba da svarim.

Lajtman: Nije važno. Ti hoćeš da se oslobodiš tog osuđivanja, suđenja, da prihvatiš da je to šta treba da nadiđeš, nećemo ni pričati da je to ego. Kada vidiš negativne stvari kod njega, treba da se uzdigneš iznad toga. Kada pričamo o egu, to zvuči pomalo profesionalno, možda ne bi trebali pričati o egu. Ono što vidim u nemu negativno, nadiđem to, uizdignem se iznad toga, ono što on vidi negativno u meni, izdigne se iznad toga, mi se povežemo na način da je drugi savršen, moj partner je savršen. To je to. 

Šta ja želim? Jedino želim da ispunim njega. Šta on želi? Ja sam spremna učiniti sve za njega. Šta ja želim? On je spreman da učini sve što ja želim za sebe. Ako imamo goriva za to, mi ćemo to učiniti. I onda ćemo mi zahtevati jedno od drugog stvari od zore do mraka, mi ćemo biti sluge jedni drugima. Ali, u svari je obrnuto, jer iz ljubavi ja gotovo ništa ne tržim od njega, ja sam spremna učiniti sve za njega, i isto tako on za mene. I tako ispadne da mi uživamo u malim, jednostavnim stvarima, i iz toga imamo veliko zadovoljstvo, zajednička zadovoljstva. Ne treba da kupujem skupe poklone. Ne, dovoljno je ovo unutrašnje osećanje koje nas ispuni, nije važno gde živite, sve dok si sa njim. To je takvo osećanje. To se kaže: svi zločini će biti pokriveni ljubavlju. Nema greške, mane ili nedostatka koji ne možeš ispuniti ljubavlju. 

Sada, ovde dok smo pričali ima i stvari između redova. Šta mi dobijamo dodatno kada nadilazimo sebe i integrisanjem sebe u druge. Ovim postižemo specijanu tehniku povezivanja sa drugima, sa onim što je izvan mene. I potom, na ovaj način mogu da postignem povezanost sa celokupnim ljudskim rodom, sa svakim. I na ovaj način ja postižem kvaliteta, želje, misli, svu jačinu i snagu koja postoji u svim ljudima. I kada ja nadiđem sebe, kada  ego ne krije svet od mene, kada hoću da ga koristim, da ukradem, da uzmem za sebe, sada kad se izdignem iznad svog ega, ja pristupam u svet, ja se širim i ja sam u svemu. I spreman sam da ih sve pokrijem dobrotom, kao njihova majka, počinjem da ih osećam, ono što poseduju. Njihove kvalitete, njihove želje, sve. Ova snaga postaje moja snaga. 

Tako, namesto mog malog ega, ja dobijam kvalitete i želje celog sveta. Ja postajem veliki kroz ovo, neograničen. Dešava se određena psihološka promena, transformacija u mom shvatanju realnosti, pre sam uvek bio usredsređen na to šta je dobro za mene, a ovde kad iziđem iz sebe, počinjem ispitivati stvarnost kroz to šta je dobro za druge. I ja počinjem da živim sa njima, postigao sam novi imidž. 

I preko toga, ja počinjem da spoznajem novi svet koji je beskonačan, suprotan, različit. U mojim unutrašnjim posudama, sada gradim nove posude da mogu da unutar sebe obuhvatim ceo svet i zapažam kako mogu doprineti svakom od njih. To je ono što nam jako nedostaje danas, u trgovini, finansijama, ekonomiji. Mi ne znamo kako izgraditi strukturu, posudu za ceo svet. I zato ne možemo uspeti i kada ja idem u svet na ovaj način, kada imam ovakvu percepciju, to mi pomogne da postanem uspešna osoba, gde god da idem, i u integralnom obrazovanju i gde god da radite gde postoje međuljudski odnosi, u bankama, udruženjima, vladama. Ja postajem osoba koja se uklapa, koja je kompatibilna za društvo koje prolazi kroz krizu. Mi tako počinjemo da harmonizujemo sebe, činimo da smo podesni za novi svet.

Oren: Dali ste nam novu definiciju o nadilaženju sebe, nadilaženju naših osuđivanja drugih, mi uvek sudimo našem partneru, kada kažete nadilazimo ego, kažete da treba da nadiđemo naše osude drugih. I takođe, osoba mora da zadrži ove osude u sebi, ne da priča o njima, i znate šta se desi kada osoba ne priča, on se  napumpa sa tim, hoće da eksplodira, a vi mi kažete: Ne govori to. 

Lajtman: Bio sam na sastanku i video puno ljudi, i to je bila prilika za mene da posmatram. Zašto ja procenjujem, sudim drugim ljudima? Zašto ih vidim osuđivački?

Oren: To se desi, ne radim ja to namerno. To je život.

Lajtman: Da. Ali sada ti imaš mogućnost da se svakog momenta izdigneš iznad sebe, sve više i više, da namesto negativnih stvari u drugima vidiš pozitvine stvari. Kada vidiš: Joj, kakav loš dečko, zameni to za: Ne, to je divan dečko, moj dečko, mislio sam da je susedov, ne, to je moj dečko. Teoretski, ti treba da probaš da radiš ove vežbe stalno i videćeš da nisi sposoban i doći ćeš do nas na našu radionicu. Na radionici si, kroz ove vežbe ćeš dobiti podršku grupe. I videćeš da gledaš u druge i videćeš da ne vidiš mane u drugima, sve mane su tvoje, u tebi su, i videćeš da je svet savršen. 

Oren: Kako da počnem, još tamo nisam stigao. Nadamo se da ćemo se na kraju kursa ovako osećati. Do tada, od juče sam razumeo da ne smem da kažem ni jednu reč osude. Stavi flaster na usta, ona je moje ogledalo, svakog momenta vidiš njene mane, nedostatke, i sada treba da internalizuješ, i ona i ja. Ali, ja ne znam kako da radim sa sobom, od juče nisam pričao sa njom, ni reči, uskoro ću doživeti erupciju. Psiholozi kažu da postoje dva tipa ljudi, oni koji sve zadrže u sebi oni koji sve kažu, i oni koji sve internalizuju i sve drže u sebi, na kraju će da buknu i izgubiće kontrolu. Da li ste na to mislili, da moraju da akumumuliraju i da ne dozvole da iziđe i jedna reč. Da li ste to mislili?

Lajtman: Potrebno je da konstantno budeš u našoj radionici godinu dana.

Nica: Kažete da budemo u radionici? Šta ja vežbam? 

Lajtman: To je da si na našoj radionici, sa drugima razgovaraš na ispravan način, pričaš šta vidite jedni u drugima, i to je ogledalo za tebe, i kako okruženje utiče na tebe, pričate o egu i svakakvim stvarima. Ako pričate o ovom i radite vežbe sve vreme, vidite druge, i vidite zašto i zašto ne, ova navika će postati vaša druga priroda, vi ćete je internalizovati i okruženje će uticati tako da je ne zaboravite. Kroz to ćete nastaviti da se isto ponašate i kod kuće. Vi ne odlazite sa radionice, mi radimo radionicu ovde između nas da biste vi nastavil da radite dalje u životu. Radionica nije od nedelje do nedeljee, to je kao dijete, kada počnete, ne napuštate je, ako je napustite, gotovi ste. Ona je konstanta, radionica je tu da vas gurne, da radite još malo, još malo dublje, još preciznije. Vi ne odlazite od ove radionice, već napredujete od jedne do druge radionice, razvijate se, dosežete veći i veći stupanj. 

Oren: Može jedan primer, recimo primer kada ste mene osuđivali, osećam kao da nemamo primer, počnemo da pričamo između sebe, šta ne valja kod drugog, ona reprezentuje sve žene, ja reprezentujem sve muškarce, evo da damo tipičan primer. Ona: ja osećam da me ne podržavaš, ne osećam tvoju podršku. 

Lajtman: Obrati mu se i kaži mu: ti me podržavaš sto posto. Reci mu, pričaj sa njim kao da te podržava sto posto.

Oren: Ali on me ne podržava, ti ne treba da mu kažeš da te ne podržava. 

Nica: Znači, moja osuda da me ne podržava, treba da mu kažem da me podržava.

Lajtman: Kaži mu obrnuto; Hvala ti što me podržavaš. 

Oren: Misliću da se ona meni ruga, postajem još nervozniji. Siguran sam da hoće da me ismeje. 

Lajtman: Hvala što me podržavaš, i šta ćeš ti odgovoriti.

Oren: Povućiću se još više, i intuitivno ću osećati da me pravi budalom.

Lajtman: Naravno da izgleda da ona manipuliše. Ali, to nije manipulacija, jer ona uradi ovo, ona vidi mane u tebi, internalizuje ih i ona ti kaže istinite stvari koje su u tebi, kao da ona nema svoj ego. 

Nica: Hoću da razumem ovu igru.

Lajtman: Sačekajte, morate reći suprotno od onog što osećate. Molim vas da razumete, mi ne vidimo svet, mi vidimo sebe. Ja ne vidim svet, imam neku vrstu filtera (Lajtman rukama zaklanja oči), svaka osoba ga ima. Ja samo vidim šta je dobro za mene i šta je loše za mene. Klonim se onog što je loše za mena, prilazim bliže onom što je dobro za mene. Tako ja vidim svet, baš tako. 

Oren: Ja imam filter koji mi pokazije šta je dobro za mene i šta je loše za mene. 

Lajtman: Da, šta je za moje dobro. I stvaran svet izvan mene iza mojih prstiju, ja ga ne poznajem, ne vidim ga, ne razumem ga. Moja egoistična želja mi pokazuje da je svet ovakav. I sada ja dobijam da je ova želja loša i ja hoću da se odnosim prema svetu da je dobar. Ako hoću da skinem ove egoistične naočare, šta radim, namesto ovih loših stvari, ja kažem dobre stvari. I na taj način ja te ne lažem, jer ja ovo radim kao majka prema svom detetu, kažem ti: Oren ti si lep, pošten i tako dalje.

Oren: To kažete nakon što skinete naočare?

Lajtman: Jeste, jer osim mene svet je savršen. 

Oren: Ali gledajte, ja imam te naočare, ja ih nosim. 

Lajtman: Ali ti hoćeš da vidiš iznad njih, da budeš iznad svojih razloga

Oren: Znači naočare koje nosim su naočare suđenja. 

Lajtman: Da, naočare ega, ovo je mesto moga ega. 

Oren: Ja gledam mog partnera ovim naočarama, sve vrste mana, pomozite mi šta treba da kažem. Oren… 

Lajtman: Namesto svih loših svari, kaži lepe, dobre stavari.

Oren: Sebi da kažem, zbunjen sam.

Lajtman: Da, sebi. Šta znači da će sve zločine pokriti ljubav? Da nema zločina, postoji ljubav, voli sve u njoj. Ne zato što vidiš loše stvari, ti ih ne vidiš.

Oren: Ali kako skinuti unutrašnje naočare? Rekli ste da se ne pretvarate, navika postaje druga priroda, kažete treba da se trudite dok se ovo ne desi.

Lajtman: Od sada u kući se ponašate da je drugi savršen, da ste oboje savršeni, da nema problema između vas i zaista hoćete onom drugom da date maksimalni benefit za zdravlje i vas dvoje da ste kao jedno telo. Ne fizički, nego unutar. To je mentalno telo. Kroz naše vežbe, ovo će se desiti. Ali samo kroz pomoć, pritisak ljubavi od sredine. I ne odlazite i ne ispadate iz ovih radionica, i iznenada vidite kako se priroda izvana i iznutra menja. Svet izgleda drugačije, ja izgledam drugačije, naši odnosi, sve izgleda drugačije. To je kao što je napisano: Video sam obrnut svet. On je obrnut, kažem vam. Ova stvar je kao psihološka vežba, vrlo je duboka, nama je potrebna snaga društva, da utiče na nas na taj način da mi počnemo da radimo ove vežbe. Ne govorim o intimnom okruženju, govorim o parovima vani.

Oren: Mi smo 5 tipičnih parova, koje smo doveli izvana. O njima pričamo?

Lajtman: Uslov je da učitelj u toj grupi mora biti iz BB grupe. 

Oren: Zadatak: od sada mi se ponašamo tako da smo oboje savršeni, da nemam problema u odnosu, sve što želimo je da koristimo jedno drugom i da budemo kao jedno telo. I tako opet i opet dok to ne postane istina. 


1 коментар:

  1. prelijep tekst. molim vas dajte jos ovakvih tekstova. rijetko se cuje nesto ovakvo.

    ОдговориИзбриши